Životna sredina
Građani Bora konstantno su izloženi zagađenju vazduha usled rada rudnika, u vidu sadržaja teških metala, naročito čestica PM10 poput arsena, kadmijuma i nikla iznad dozvoljenih vrednosti. 2020. godine, Grad Bor je podneo krivičnu prijavu protiv kompanije Ziđin zbog zagađenja koje je izazvao rad rudnika. Aprila 2021. godine, država je bila primorana da privremeno zatvori rudarski kop Jama, u vlasništvu Ziđina, iz ekoloških razloga, nakon velikih ekoloških protesta u Beogradu. Tokom 2021. godine, Bor je pretrpeo najveće zagađenje sumpor-dioksidom (SO2) u Srbiji. Zaobilazeći ekološke standarde, rudnik bakra Ziđin Koper je izazvao i zagađenje površinskih voda i otpadnih voda. Na osnovu krivične prijave koju je podneo Regulatorni institut za obnovljive izvore energije i životnu sredinu (RERI) 2021. godine, Ziđin Koper i direktor kompanije kažnjeni su novčanom kaznom od milion dinara (8.517 evra) za zagađenje reke Mali Pek.
Javno zdravlje
Prisustvo kancerogenog arsena u Boru je znatno iznad dozvoljenih šest nanograma po kubnom metru. dostiže i do 10.000 procenata više po prosečnoj godišnjoj vrednosti. Ovaj nivo zagađenja doveo je do toga da je životni vek u Boru za deset godina kraći nego u ostatku Srbije, a 25 odsto stanovnika ovog grada pati od neke maligne bolesti, uključujući leukemiju i autoimuna oboljenja. Međutim, stručnjaci upozoravaju da zvanična statistika prikazuje pad maligniteta u Boru, budući da se mnogi pacijenti upućuju na lečenje u Niš ili Beograd. Situacija će se i dalje pogoršavati, budući da će kineski investitori povećati upotrebu topionice 2,5 puta. Zvanični podaci obuhvataju samo supstance koje se mere u vazduhu, ali ne i radioaktivne elemente kao što je uranijum, radijum i radon, na čije se prisustvo takođe sumnja.
Socio-ekonomska prava
Među lokalnim stanovništvom postoji saglasnost da je Vlada Srbije obezbedila socijalni mir prodajom nekadašnjeg Rudarsko-topioničarskog basena Bor investitorima iz Kine, koji su zadržali domaću radnu snagu. Po rečima meštana, ekonomski standard građana Bora i okoline je porastao od dolaska Ziđin Majninga. Štaviše, srpski radnici su zadovoljni platama u kompaniji koje su iznad republičkog proseka. Radni uslovi u rudniku bakra postali su tema u leto 2021. godine, kada se u javnosti pojavio snimak nadzornih kamera na kome se vidi direktor Topionice Lan Šikong kako udara jednog srpskog inženjera. Taj slučaj je prijavljen policiji, a sindikati su saopštili da traže kaznu za direktora. Međutim, situacija je rešena izvinjenjem. Lan Šikong je poslao pismo izvinjenja inženjeru i njegovoj porodici, u kome se, između ostalog, navodi da „iz profesionalnih razloga“ ne razume „dovoljno dobro“ kulturne običaje u Srbiji. Prethodno su desetine kineskih radnika koji rade na izgradnji rudnika bakra "Čukaru Peki" kod Bora protestvovali žaleći se na uslove rada, ali i širenje koronavirusa u prenaseljenim i higijenski neuslovnim smeštajima. Lokalne vlasti tolerišu situaciju u kojoj su kineski državljani na radu u Srbiji izloženi nizu eksploatatorskih praksi od kineske kompanije koja uređuje svoje poslovanje i radnopravne odnose u skladu sa kineskim radnim zakonodavstvom, koje je mnogo labavije od domaćeg zakonodavstva.
Ljudska prava i vladavina prava
Vlada nastavlja da čini sve što može kako bi upodobila pravni okvir i poslovno okruženje investitorima iz NRK, stvarajući tako velike probleme stanovnicima Bora i okoline. Vlada Srbije proglasila je projekte NRK-a u Boru projektima od nacionalnog značaja i tako zaštitila investitora od podvrgavanja zakonskim istragama i nadzoru javnosti. Na području Bora, kompanija Ziđin je eksproprijacijom zemljišta oduzela imovinu dvadesetak meštana sela Slatina bez odgovarajuće naknadu uprkos njihovoj pravnoj borbi.
Međukulturna pitanja
Preuzimanje rudarsko-topioničarskog basena Bor i otvaranja novog rudnika Čukaru Peki doveli su do novog talasa kineskih doseljenika u Srbiju. Nove kineske zajednice žive daleko od očiju javnosti, uglavnom blizu udaljenih gradilišta na kojima rade. To nije slučaj sa relativno bogatom kineskom menadžerskom klasom koja živi u stambenim objektima u gradu, hotelu na Borskom jezeru ili vikend naseljima. Bez obzira na status kineskih radnika ili rukovodilaca, opšti utisak srpskog stanovništva u sva tri grada je da se kineski radnici i njihovi poslodavci ne integrišu u lokalnu zajednicu. Prema tome, komunikacija između ljudi i međukulturna razmena gotovo da ne postoje – nešto što je kritično za ublažavanje rizika od tenzija između dve grupe. U prošlosti je bilo nekoliko incidenata između lokalnog stanovništva i kineskih radnika u vezi sa muško-ženskim odnosima, dok je u poslednje vreme zabeležen niz pojava, poput pojačane prostitucije i uznemiravanja maloletnih devojaka. Slična pojava primećena je u selu Metovnica, kod Bora, gde je nekoliko radnika Ziđina prilazilo devojkama i tražilo seksualne usluge. Usled negativne reakcije medija i javnosti, ti radnici Ziđina deportovani su u Kinu, čime se izbegla policijska istraga i krivično gonjenje. Lokalno stanovništvo se žali da vlasti ili ne odgovaraju na incidente u koje su umešani državljani NRK ili nastoje da ih zataškaju
Nadzor
Bivša topionica bakra RTB ima svoj nadzorni sistem i privatno obezbeđenje, međutim, u gradu Boru ili u blizini rudnika nema instaliranih Huawei pametnih kamera. Meštani Bora ne očekuju da će se u budućnosti instalirati tehnologija prepoznavanja lica.
Životna sredina
Zrenjanin je već jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji i bez pijaće vode od 2004. godine. Među lokalnim stanovništvom postoji bojazan da izgradnja fabrike guma Linglong može dovesti do povećanja zagađenja vazduha i reka i ugroziti proizvodnju hrane kao rezultat zaobilaženja ekoloških standarda i kršenja vladavine prava. Takođe, postoji opravdan strah da buduća kineska fabrika može da ugrozi Carsku Baru, rezervat prirode u blizini Zrenjanina. Kako bi ograničile uvid javnosti, lokalne vlasti sprečile su stanovnike Zrenjanina da prisustvuju javnoj raspravi o Linglongovoj studiji procene uticaja na životnu sredinu.
Socio-ekonomska prava
Srpski mediji objavili su da je oko 500 vijetnamskih radnika zaposlenih na izgradnji fabrike guma Linglong živelo u neuslovnim smeštajima bez struje, grejanja i vode, te da su radili bez radnih dozvola i ličnih dokumenata koja su im oduzeta. Ovaj slučaj uznemirio je lokalno stanovništvo, ali i domaće i međunarodne organizacije za ljudska prava, poput Amnesty Internationala i UN Saveta za ljudska prava, koje opravdano sumnjaju da su vijetnamski radnici žrtve trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije. Nakon velikog pritiska javnosti, lokalne vlasti su sprovele inspekciju, ali bez ikakvih pravnih posledica za kompaniju Linglong. Iz toga razloga, mnogi meštani Zrenjanina strahuju da će budući srpski radnici raditi u okruženju u kojem lokalne vlasti tolerišu kršenje radnih standarda od investitora iz NR Kine.
Ljudska prava i vladavina prava
Fabrika Linglong u Zrenjaninu predstavlja primer kako srpska vlada trasira put investitorima iz Kine. Srpska vlada je 2018. godine, kada je dogovoren dolazak investicije Linglonga, potpisala sporazum sa Kinom o socijalnoj sigurnosti, koji je potvrdila Narodna skupština, a koji izuzima kineske radnike i poslodavce od doprinosa za penzijsko i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Pored toga, vlada je donirala Linglongu 96 hektara obradivog zemljišta i dala subvencije od 75,8 miliona evra. Građevinski radovi oko postrojenja često se obavljaju bez odgovarajućih dozvola ili ekoloških studija i u suprotnosti sa standardnim protokolima. U jednom slučaju pokrajinski građevinski inspektor utvrdio je da se nelegalna gradnja prostire na preko 47.000 kvadratnih metara zemljišta i preporučio rušenje bespravnog objekta. Grad nije postupio po preporuci inspektora da uz obrazloženje da to nije u njegovoj nadležnosti. Tu su i druge povrede vladavine prava, budući da su lokalne vlasti 2020. godine platile pozamašnu sumu beogradskoj kompaniji Milenijum za razminiranje površine na kojoj se gradi fabrika Linglong, od mina iz II Svetskog rata. To je platio grad, iako je do tog trenutka zemljište predviđeno za razminiranje već pripadalo Linglongu.
Međukulturna pitanja
Velike razmere kineskih projekata ukazuju na to da će kompanije i radnici iz Azije biti prisutni u Srbiji na duže staze, što može uticati na postojeće društvene i međuljudske odnose. Na primer, u selu Ečka blizu Zrenjanina u kojem živi 4.000 stanovnika srpsko-rumunskog porekla, u izgradnji je kompleks za stanovanje sa sportskim centrom i menzom za oko 2.500 kineskih radnika. Izgradnja stambenih objekata za buduće kineske ili azijske radnike odvija se u suprotnosti sa važećim propisima i građevinskim standardima, što dodatno povećava ozlojeđenost lokalnog stanovništva prema doseljeničkom stanovništvu. Povrh toga, maloletnim devojkama su deljeni su letci kojima se nudio posao u fabrici Linglong, što je kod lokalnih roditelja izazvalo strah da se devojke vrbuju za prostituciju; SMS poruke sličnog sadržaja slate su maloletnim devojkama, što je otvorilo temu kako su lični telefonski brojevi postali dostupni pošiljaocima.
Nadzor
Upotreba kamera s tehnologijom prepoznavanja lica u Zrenjaninu nije zabeležena, ali postoji bojazan da će s rastom kineske prisutnosti doći do upotrebe biometrijskog nadzora. Činjenica da je prva stvar koju je kompanija Linglonga uradila bila izgradnja zida oko buduće fabrike implicira na kulturu tajnosti. Prema rečima jedanog lokalnog aktiviste: „Kada imate toliko netransparentnosti, ne možete dobiti ništa drugo do strah i nelagodu.” Kako bi sprečili medije i aktiviste da snime gradilište, kineski radnici obezbeđenja primenili su razne taktike i ponašali se agresivno, što je dovelo do sumnje da se radi o dobro obučenim profesionalcima. Do sada je zabeleženo nekoliko slučajeva ograničavanja slobode kretanja domaćeg stanovništva u blizini gradilišta Linglong, kao i pokušaja radnika obezbeđenja Linglonga da ometaju srpske i međunarodne medije prilikom snimanja na javnoj svojini izvan kruga fabrike.
Životna sredina
Rad Železare u Smederevu u vlasništvu kompanije HBIS doveo je do dramatičnog povećanja zagađenja vazduha u Smederevu i okolini. Vazduh u Smederevu i dalje je ispod evropskih standarda tokom 120 dana u godini, dok crvena prašina koja nastaje topljenjem čelika i sadrži kancerogene metale često pada iz peći čeličane, zagađuje vazduh i tlo. EU čak i ne poznaje nivoe zagađenja PM2,5 koje je Smederevo doživelo 2021. godine, s obzirom na to da ovaj nivo zagađenja nije zabeležen u EU i, kao takav, nije uključen u sistem merenja EU. Šef Katedre za bioetiku Evropskog odseka Organizacije Ujedninjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) konstatovao je da čestice rude oko ovog postrojenja krše UNESCO-vu Univerzalnu deklaraciju o bioetici i ljudskim pravima i druge konvencije o ljudskim pravima čiji je Srbija potpisnik. Tokom 2020. godine, stanovnici Smedereva i sela Radinac protestovali su protiv zagađenja vazduha i zemljišta koje izaziva železara i privremeno blokirali železničku prugu i rečnu luku na Dunavu koju koristi Hestil grupa. Budući da je zagađenje nastavljeno, 2022. godine lokalna aktivistička organizacija 'Pokret Tvrđava' zajedno sa meštanima tri sela - Radinca, Vranova i Ralje - podnela je krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Smederevu protiv kineske kompanije HBIS i njenih pet direktora za kazneno delo zagađenje životne sredine.
Preuzimanje
Javno zdravlje
Industrijsko zagađenje vazduha, vode i zemljišta značajno je doprinelo porastu određenih malignih bolesti, respiratornih infekcija i autoimunih bolesti. U Smederevu, regionu sa 100.000 stanovnika, zvanična statistika beleži 6.866 slučajeva karcinoma u 2019. godini, u poređenju sa 1.738 iz 2011. godine.
Socio-ekonomska prava
Ne postoje javno dostupni podaci o broju i položaju kineskih radnika u Železari Smederevo. Lokalni aktivisti za zaštitu životne sredine ističu da kineski radnici žive u lošim uslovima. Postoji sumnja da su neki od kineskih radnika u Železari (politički) zatvorenici, ali nema pravnih dokaza koji to potvrđuju. Meštani Smedereva tvrde da se srpski radnici u čeličani često žale na loše uslove rada, posebno na radnu eksploataciju, niske plate i prekovremeni rad. U potrazi za boljim uslovima rada, mnogi srpski radnici su u prethodnom periodu napustili železaru i zaposlili se u fabrici kablova za automobilsku industriju PKC Wiring System u Smederevu. To je, međutim, bilo moguće sve dok dve kompanije nisu sklopile sporazum kojim je onemogućena mobilnost domaće radne snage.
Međukulturna pitanja
Opšti utisak je da se kineski radnici i njihovi poslodavci ne trude da se integrišu u lokalnu zajednicu, što izaziva osećaj nelagode kod lokalnog stanovništva, uprkos činjenici da je u Smederevu postignut određeni nivo integracije, budući da deca kineskog rukovodećeg kadra idu u lokalne škole, tj. integrisani su u lokalni obrazovni sistem.
Nadzor
Železara Smederevo ima sistem video nadzora i privatno obezbeđenje, međutim, nema nagoveštaja masovne upotrebe kineskih kamera za prepoznavanje lica. Ipak, lokalno stanovništvo strahuje od moguće upotrebe najsavremenija tehnologija s porastom kineskog prisustva. U Smederevu je zabeležen slučaj ometanja rada međunarodnih novinara i lokalnih aktivista tokom snimanja TV priloga na javnoj površini ispred Železare od strane pripadnika obezbeđenja fabrike.